​Јазавичар  је раса домаћег ловачког пса, пореклом из Немачке. Данашњи јазавчари се користе за лов глодара и лисица, али и за лов на ситнију дивљач као што су зечеви, јазавци и сл. Данас су јазавчари једна од најпопуларнијих раса паса у свијету, цијењени за њихову карактеристичну оданост и храброст.
 
Неки историчари и кинолози кажу да су пси слични данашњим јазавчарима постојали у Египту, пре око 5000 година, које су египћани користили за лов на ситну дивљач, као данас. Данашњи јазавчари су потомци Француских басета, пинчера и теријера, Први јазавичари су настали у 18. Јазавичари имају јако специфичан изглед и грађу. Имају јако кратке ноге, дуг врат и издужена леђа. Та грађа је потребна због примарне употребе јазавчара, наиме они се данас највише користе за лов, врста лова у којем се пас спусти у јазбину неке животиње, најчешће јазаваца, лисице или зеца, и пас потом ухвати, или гони животињу на површину, где ју ловац устрели. Самим тим, јазавчарима су потребне кратке ноге како би се што лакше кретали у јазбинама. Постоје 2 величине, стандардна и минијатурна. Стандардни јазавчари имају просечну тежину од око 8-15 кг. А минијатурни око 6 кг.
 
Постоји много варијација боје код јазавчара, могу бити једнобојни или двобојни. Једнобојни јазавчари су углавном црвенкасто-смеђе боје, али и двобојни црни . Такође може бити више комбинација боја, некад могу бити и бели. Постоје три варијације длаке, кратка длака, оштра или груба длака и дуга длака.
 
Највећи здравствени проблем јазавчарима је њихова специфична грађа због које често имају проблема са кретањем и са леђима, у каснијим годинама живота. Поред тога, чести су проблеми са очима.Такође много јазавчара има проблем са гојазносћу.